top of page
Search

Нисам „рођени IT-евац“. Има ли наде за мене?

Updated: Aug 2, 2021



Дигитализација и целокупна четврта индустријска револуција створиле су неутољиву глад за стручњацима из најшире ИТ области. Много је већ предузето и много постигнуто у смеру да се подигне заступљеност ИТ образовања у школама, као и укупни квалитет и обухват школовања будућих ИТ стручњака.

Међутим, важно је да препознамо један други проблем, који нам измиче, и изузетно је важно да што пре предузмемо добро осмишљен скуп акција, да бисмо тај проблем напали.

Четврту индустријску револуцију је покренуо и још увек је у њеној основи експоненцијални раст у ИТ области – моћ и брзина рачунара (процесори и

меморија), брзина веза, мреже и облак, софтвер и вештачка интелигенција, сензори, IoT, AR, VR... Да бисмо били део света и учествовали у развоју ових технологија, морамо едуковати велики број квалитетних кадрова, специјализованих за ове технологије. Међутим, суштина четврте индустријске револуције је управо у степену и начину на који дигиталне технологије продиру у све друге делатности и области живота и трансформишу их. Развој самог ИТ сектора може да подигне и значајно погура економију једне земље. Вероватно још већи потенцијал лежи управо у трансформацији свих осталих сектора, заснованој на експоненцијалним технологијама, њиховој конвергенцији и примени.


Управо ту лежи проблем на који хоћу да укажем. Проблем је у перцепцији ђака у (средњим) школама, али и код наставника, и у непостојећој или неодговарајућој едукацији и једних и других. Наиме, све је видљивији јаз између две групе ученика, бар код гимназијалаца с којима радим. Они који имају афинитета и којима добро иду информатика и прогрaмирање, па себе могу да виде као будуће било посленике у ИТ индустрији, немају неког двоумљења у шта улажу највише пажње, времена и труда током школовања. Забрињавајуће велики број осталих, упркос неспорним талентима, иако то можда неће одмах признати - почињу на себе да гледају као на некога ко „у овом извлачењу није имао баш толико среће“. Скоро као да су „осуђени“ да уче, раде и живе у неком свету мањег изобиља, од оног који чека њихове ИТ-другове и другарице. И ту настаје штета!

Морамо да обратимо пажњу на овај растући проблем и да осмислимо најбоље начине да свест и знања о савременим технологијама и могућностима и начинима њихове примене у различитим браншама развијемо код ученика који неће бити професионалци у самој сржи ИТ индустрије. Имамо сјајне таленте који можда „нису рођени“ за софтверске или инжењере електронике, али имају велики потенцијал да буду водећи стручњаци и предузетници у домену увођења и примене савремених технологија у медицини, пољопривреди, трговини, саобраћају, грађевинарству, забави или нечем другом. Управо ради њих је потребно да осмислимо и организујемо едукативне програме – да их прво заинтересујемо и мотивишемо, а онда и описменимо - да разумеју принципе функционисања, могућности и (садашње и будуће) домете експоненцијалних технологија. Потом, да их, у интерактивним и изазовним задацима, уз добро менторство, подстакнемо да креативно размишљају о могућностима примене тих технологија за решавање проблема и иновације у најразличитијим областима. Да их охрабримо да размишљају тако да у својим решењима примењују више технологија истовремено. Да их васпитамо да буду радознали, да уочавају и концептуализују проблеме, да смишљају и пробају блесава решења, да анализирају и вреднују, да греше и уче из грешака. Неизмерно је важно да већ на том узрасту код њих створимо навику и развијемо способност за добро разумевање и сарадњу оних који су заинтересовани за сржне дигиталне технологије и других, који имају предиспозиције да буду експерти тј. предузетници кључни у технолошкој трансформацији различитих других области – пољопривреде, медицине, трговине, саобраћаја, туризма итд.


Уколико недовољно посветимо пажњу овом проблему, четврта индустријска револуција ће у Србији бити увелико ограничена на уску ИТ област, а ван ње ћемо остати без сопствених стручњака, предузетника и иновација.







186 views0 comments
bottom of page